четвртак, 26. април 2018.

INFINITUM No.2! (foto)

ZORAN ILIĆ: UVODU PANK -2

MILOŠ NATIĆ: KOSMIČKA POBJEDA GRADA

GIPSY KINGS ZATVARAJU OVOGODIŠNJI NIŠVIL

19. USKRŠNJI ROCK MARATHON 
-ZVUK ZNAK ZRAK

среда, 25. април 2018.

IZAŠAO INFINITUM No.2!


U DRUGOM broju INFINITUMA je i tekst o šabačkom 19. Uskršnjem Rock Marathonu. (Nastupili su - TRESE LUPA UDARA,  LOVE HUNTERS ...)

ZATIM:  Infinitum intervju - SS KEPA (ex-Smak)

odlomak iz romana Zorana Ilića UVOD U PANK.no.2

i još mnogo toga...

уторак, 24. април 2018.

Pismo podrške Društvenom centru NNK

Centar za jugoslovenske studije podržava borbu umetnica i umetnika, aktivistkinja i aktivista, da u napuštenoj zgradi vojnog samačkog hotela u Sibinjanin Janka, u Beogradu, pokrenu Društveni centar NNK.
Kao istraživači koji se bave uspesima (i neuspesima) procesa emancipacije u istoriji jugoslovenskog projekta, smatramo da je naša dužnost da ukažemo na to da je borba za slobodne autonomne prostore temeljna u svakoj borbi za emancipaciju. Naši životi postoje u realnom prostoru i vremenu i naše društvene, kulturne i naučne aktivnosti takođe zahtevaju realne, a ne samo virtuelne prostore. Više od svega, ne želimo da ostanemo nemi na procese kojima se kultura i umetnost čine privilegijom i kojima se razgrađuju minimalni preduslovi jednakosti za koje smo verovali da su davno osvojeni. Svedoci smo da se mnoge institucije kulture, pokrenute i izgrađene u periodu nakon Drugog svetskog rata, ukidaju ili obesmišljavaju, dok se prostori koji doživljavamo kao javne privatizuju i podležu arbitrarnoj kontroli njihovih novih vlasnika. Profit i navodni privredni rast, koji se sve više nameću kao osnovni cilj našeg društva, ne mogu i ne smeju biti razlog da se tkivo grada pretvara u zabavni park u kome se ne neguje kritičko mišljenje, a za koga je preduslov participacije zametna platežna moć.
Nadalje, smatramo da su akademski rad i negovanje kritičke svesti u društvu nezamislivi bez istovremenog postojanja autonomnih prostora kulture i umetnosti. Kao pripadnici naučnih ustanova, mi ne želimo da budemo nemi dok se naš rad obesmišljava tako što se znanje koje proizvodimo zatvara u svet instituta i visokoškolskih ustanova i čini nedostupnim većini građanki i građana. Za vreme kratkog perioda rada Društvenog centra NNK u Sibinjanin Janka, u njemu su održane promocije knjiga, književne i pesničke večeri, otvorena je biblioteka. Kao predava či, sa pažnjom smo pratili aktivnosti društvenog centra i radujemo se eventualnom pozivu da predstavimo svoja istraživanja u ovakvom kontekstu, bilo u oslobođenom prostoru u Sibinjanin Janka, bilo na nekom drugo mestu slične prirode.
Konačno, podsećamo kako državne institucije, tako i konkretne pripadnike oružanih snaga koji na ulici sprovode državni monopol sile, da zakoni i institucije postoje da bi štitili slabije od jačih, a ne jače od slabijih. Osnovna funkcija zakona i institucija koje u našem zajedništvu gradimo jeste da pomognu u održanju prava na elementarnu i dostojanstvenu egzistenciju, ali i života koji je ispunjen na političkom, kulturnom i umetničkom planu . Pravo na vlasništvo upravo je jedna je od ovih institucija koje moraju imati regulativni, a ne apsolutni, fetišistički karakter, i kao takvo ono ne može biti preče od prava na dostojanstven život. Trenutak kada pripadnici vojske stoje naoružani u borbenoj opremi, braneći napuštenu zgradu od umetnika i aktivista, upravo je trenutak u kome je pravo na vlasništvo dovedeno do grotesknog apsurda.
Naposletku, pozivamo naše koleginice i kolege koji se bave istraživačkim i naučnim radom da se pridruže našoj solidarnoj podršci Društvenom centru NNK.
Solidarno,
Centar za jugoslovenske studije

понедељак, 23. април 2018.

Vojni beskućnici: 20 godina bez krova nad glavom

Da Ministarstvo odbrane zajedno sa Vojnom Ustanovom Dedinje ne zanemaruje samo prazne objekte već i žive ljude govori trenutna životna situacija preko 2000 vojnih beskućnika koji su pre 27 godina po naređenju Vrhovne komande predali i napustili svoje stanove u bivšim jugoslovenskim republikama.
Umesto da njihovo stambeno pitanje bude rešeno po hitnom postupku oni do danas nastavljaju da žive po skučenim kolektivnim centrima, azbestnim barakama i takozvanim vojnim „hotelima“ među koje spada i hotel Dorćol (sadašnji Društveni centar NNK) koji stoji napušten ( i od same vojske razlupan) od 2012. Takvi objekti u Beogradu su i hotel „Galeb“, „Zvezdara“ „Banjica“ i „Bristol“. Neki od njih su iseljeni (ponekad i prisilno) dok drugi i dalje pružaju jedini krov nad glavom za vojne veterane, invalide, udovice, aktivne i penzionisane članove vojske i njihove porodice. U pitanju su sobe od 9 do 18 m2 u kojima su smešteni samci ali i četvoročlane porodice koje za stanarinu plaćaju od 8000 do 24000 din. - 30% ukupne cene, dok ostalih 70% plaćaju građani Srbije. U ovim sobama ne postoje mokri čvorovi, zidovi su neokrečeni a ležaji stari - većina troškova opravke pada na same stanare, iako Ministarstvo ima obavezu da ih sanira novcem građana koje dobija za tu namenu.
Tu međutim nije kraj protivzakonitom i nerazumnom ponašanju vojnih ustanova. Udruženja koja zastupaju vojne beskućnike saznala su 2012. god. za postojanje nekoliko hiljada nekorišćenih stanova u nadležnosti Vojske Srbije, a isti nisu ni razmatrani za dodelu vojnicima koji žive u neuslovnim objektima (čime bi problem vojnih beskućnika postao trajno rešen). Kada se u obzir uzmu i brojni novčani prihodi koje ima Vojska (npr. samo objekat 'JU Garant-banke – Srpska banka a.d.' prihodovao je do 2012. preko 1 milion evra godišnje), visoki republički budžet iz godine u godinu, kao i nasleđena imovina iz stambenog fonda JNA (vrednosti oko 140 miliona evra) - postaje jasno da materijalnih prepreka za rešavanje stambenog pitanja za preko 2000 porodica vojnih beskućnika zaista nema. Većina tog novca zapravo odlazi u privatne džepove visokih službenika Ministarstva odbrane - ratne profitere u doba mira.
Svedoci smo sve raširenije zloupotrebe javnih institucija za sticanje lične koristi. Hiljade vojnih beskućnika koji već 2 decenije trpe užasna maltretiranja i stalnu opasnost da ostanu bez krova nad glavom značajan su dokaz da ni Vojska Srbije, iako poštovana od strane mnogih građana Srbije, nije izuzeta od sistematske zloupotrebe javnih finansija i javne imovine u svojoj nadležnosti. U Društvenom centru NNK imali smo priliku da se i svojim očima u to uverimo kada smo u prostorijama centra, u 6 sati izjutra, zatekli preko 20 vojnika sa oružjem i opremom za razbijanje demonstracija koji su nas izbacili bez sudskog naloga. Ovom nezakonitom činu prethodile su pretnje direktora VU Dedinje, Čedomira Kisića, koji nije bio spreman da razgovara o zajedničkom uređenju objekta, već je odlučio da problem rešava silom - da vojsku upotrebi protiv civila. Vojnu silu VU Dedinje upotrebljava i protiv svojih članova koje prisilno iseljava iz bednih smeštaja koje im godinama nezakonito naplaćuje. Primer takve prakse je iseljenje osam porodica penzionisanih oficira iz hotela Galeb izvršeno 2011. bez sudskog naloga.
Objekti u javnoj svojini nisu privatno vlasništvo visoko rangiranih oficira niti ćata, direktora VU Dedinje niti ministra Vulina. Kao institucija koja zavisi od novca poreskih obveznika, vojska je dužna da se o infrastrukturi sagrađenoj od tog novca propisno stara i koristi je u interesu javnosti. Članovi/ce DC NNK zatekli su suprotnu situaciju – zgradu napuštenu duže od 6 god. u potpunosti ruiniranu i čak opasnu za komšiluk. Situacija nije bila mnogo bolja dok su male sobe delile čitave porodice a ceo sprat bio prisiljen da deli tuš i jedan sudoper.
O budućnosti zgrade na uglu Solunske i Sibinjanin Janka najviše se pitaju ljudi iz komšiluka i drugi zainteresovani za njeno korišćenje. Interesi Čedomira Kisića, ministra Vulina i ma kog drugog moćnika iz državnih institucija ili privatnih kompanija - ne smeju biti ispred interesa naroda. Namere da se objekat proda u bescenje (nakon što je planski ruiniran) ne smeju biti ispred namere da se zgrada po prvi put valjano prilagodi za društveno korisnu delatnost. Pozivamo sva udruženja vojnih beskućnika, bivše i aktivne članove Vojske Srbije da dignu svoj glas protiv degradacije kojoj ih izlaže VU Dedinje i Ministarstvo odbrane. Društveni centar NNK nastavlja sa borbom za ovaj javni prostor, pridružite nam se da se izborite za stanove koje vam duguju!
Društveni centar NNK 
23.04.2018. Beograd

Ulične Aktivnosti (UA!) - 1

недеља, 22. април 2018.

Саопштење за јавност колектива Друштвеног центра ННК


Услед контрадикција, непотпуних информација, тенденциозних тврдњи и непознаница везаних за Друштвени центар ННК, осећамо потребу да обавестимо јавност о томе шта се заиста дешавало.
Претходног викенда успешно је отворен Друштвени центар организовањем разноврсног програма који је окупио више стотина људи. Најмлађи посетилац била је тромесечна беба, а најстарији господин у деветој деценији живота. Програм који је обухватао књижевно вече, наступ хора, документарни филмски програм, музичке наступе, драмску радионицу, уметничке перформансе, отварање библиотеке и друге, показао је потенцијал који ово место има и посебно је обогаћен разговором са комшилуком и широм заједницом, као и њиховим укључивањем у његово оживљавање и обликовање. За разлику од ,,надлежних”, врло брзо по доласку и отпочињању радова отпочели смо комуникацију са комшијама желећи да откријемо шта су њихове стварне потребе. Катастрофално стање у којем смо зграду затекли, свакако те потребе није одражавало и представљало је ругло и опасност већ низ година, нарочито за људе из овог краја. Остаци мртвих животиња, тоне отпада, шприцеви зависника, део су онога што је дочекивало људе пре него што смо отпочели чишћење и елиминацију опасности. Зграда, девастирана и пропала, по напуштању, а пре доласка наше групе, окупљала је махом зависникe и својом неприличношћу угрожавала околину, понајвише децу која су несметано улазила у двориште и саму зграду, излажући се опасности да им неко од многих стакала која су висила из оквира стотина полуразбијених прозора падну на главу, или да падну са озбиљно оштећеног крова на који су се често пела.
Из разговора са комшилуком и полицијом, уверили смо се у то да су ,,надлежни” упознати са случајевима пењања деце на кров, окупљањима секти, и са јавности познатим случајем детета из суседног вртића које се уболо на крвав шприц пребачен преко ограде. Упркос овим дешавањима, и другим потенцијалним ризицима које је зграда у том стању носила, реакција је изостала. Овом немару се може придодати и намерно уништавање простора од стране војске, која је уклањала радијаторе и тим путем значајно оштетила и централно степениште. Девастирано стање простора указује да је однос државе према овом објекту пример већ познате праксе по којој се објекту умањује вредност на тржишту дугогодишњим константним немаром, којим се у јавности ствара оправдање за уступање истог моћном, најчешће страном инвеститору. Ово је је једино објашњење за чињеницу да држава реагује тек у тренутку када су објекат оживели грађани са циљем да омогуће простор отворен за друштвено корисне активности. Очигледно је да државним органима смета самоорганизована ревитализација простора који су према мастер плану наменили продаји.
У том светлу, иако су у недељу, приликом првог сусрета са члановима Друштвеног центра ННК припадници регуларне полиције гласно констатовали да није било елемената кршења јавног реда и мира и основа за кривично гоњење, војна полиција наставила је наредних дана да узнемирава и легитимише окупљене око друштвеног центра и врши притисак на њих. Занимљиво је да су представници војске тек након што је зграда отворена за јавност од стране колектива ННК, нашла за сходно да објекат обележи таблама на којима је истакнуто да је објекат у власништву Војске Србије, што члановима колектива није било познато, због нејасно дефинисаног власништва наведеног у катастру. Малтретирање грађана ескалирало је у среду ујутру, када је двадесетак припадника војске у пуној опреми и без судског налога насилно избацило затечене људе. У наставку дана репресија се проширила на грађане читавог краја када је на неколико часова заведено ванредно стање током кога су, према сведочењима више људи, интервентна и војна полиција заустављале и легитимисале пролазнике и становнике Доњег Дорћола. Исте вечери, војска је бранила празну зграду од грађана спонтано окупљених испред капије друштвеног центра.
Због кардиналног немара, неспособности и бахатости показаних у годинама за нама, као и репресивног односа војске према грађанима, сматрамо да су Министарство одбране и војска Србије изгубили легитимитет да у целости и без суделовања грађана одређује судбину уништене зграде, а њени високи представници требало би да преузму одговорност због нечасног и несавесног располагања државним и јавним ресурсима, који би требало да служе читавој заједници.
Борбу за овај простор, као и друге просторе према којима је показан исти однос, наставићемо да водимо на правне и друге начине.
Друштвени центар ННК

четвртак, 19. април 2018.

Kolektivno slušanje gostovanja NNK u emisiji Sceniranje


Pozivamo sve da nam se pridružite u zajedničkom slušanju emisije RadioAparat ispred iste zgrade u kojoj su se dešavale i prethodne aktivnosti (ugao Solunske i ulice Sbinjanin Janka) u kojoj će aktivisti društvenog centra NNK razgovarati o dosadašnjim aktivnostima, procesu zauzimanja i odbrane prostora, kao i o pravcu u kome će se pokret razvijati.

U solidarnoj atmosferi na otvorenom prostoru neposredno ispred skvota, zajedno ćemo povesti borbu za inicijativu koja pripada svima nama. 

Inicijativa NNK 


Uključite se uživo na linku:



Snimak će za naknadno slušanje biti dostupan na: