недеља, 22. април 2018.

Саопштење за јавност колектива Друштвеног центра ННК


Услед контрадикција, непотпуних информација, тенденциозних тврдњи и непознаница везаних за Друштвени центар ННК, осећамо потребу да обавестимо јавност о томе шта се заиста дешавало.
Претходног викенда успешно је отворен Друштвени центар организовањем разноврсног програма који је окупио више стотина људи. Најмлађи посетилац била је тромесечна беба, а најстарији господин у деветој деценији живота. Програм који је обухватао књижевно вече, наступ хора, документарни филмски програм, музичке наступе, драмску радионицу, уметничке перформансе, отварање библиотеке и друге, показао је потенцијал који ово место има и посебно је обогаћен разговором са комшилуком и широм заједницом, као и њиховим укључивањем у његово оживљавање и обликовање. За разлику од ,,надлежних”, врло брзо по доласку и отпочињању радова отпочели смо комуникацију са комшијама желећи да откријемо шта су њихове стварне потребе. Катастрофално стање у којем смо зграду затекли, свакако те потребе није одражавало и представљало је ругло и опасност већ низ година, нарочито за људе из овог краја. Остаци мртвих животиња, тоне отпада, шприцеви зависника, део су онога што је дочекивало људе пре него што смо отпочели чишћење и елиминацију опасности. Зграда, девастирана и пропала, по напуштању, а пре доласка наше групе, окупљала је махом зависникe и својом неприличношћу угрожавала околину, понајвише децу која су несметано улазила у двориште и саму зграду, излажући се опасности да им неко од многих стакала која су висила из оквира стотина полуразбијених прозора падну на главу, или да падну са озбиљно оштећеног крова на који су се често пела.
Из разговора са комшилуком и полицијом, уверили смо се у то да су ,,надлежни” упознати са случајевима пењања деце на кров, окупљањима секти, и са јавности познатим случајем детета из суседног вртића које се уболо на крвав шприц пребачен преко ограде. Упркос овим дешавањима, и другим потенцијалним ризицима које је зграда у том стању носила, реакција је изостала. Овом немару се може придодати и намерно уништавање простора од стране војске, која је уклањала радијаторе и тим путем значајно оштетила и централно степениште. Девастирано стање простора указује да је однос државе према овом објекту пример већ познате праксе по којој се објекту умањује вредност на тржишту дугогодишњим константним немаром, којим се у јавности ствара оправдање за уступање истог моћном, најчешће страном инвеститору. Ово је је једино објашњење за чињеницу да држава реагује тек у тренутку када су објекат оживели грађани са циљем да омогуће простор отворен за друштвено корисне активности. Очигледно је да државним органима смета самоорганизована ревитализација простора који су према мастер плану наменили продаји.
У том светлу, иако су у недељу, приликом првог сусрета са члановима Друштвеног центра ННК припадници регуларне полиције гласно констатовали да није било елемената кршења јавног реда и мира и основа за кривично гоњење, војна полиција наставила је наредних дана да узнемирава и легитимише окупљене око друштвеног центра и врши притисак на њих. Занимљиво је да су представници војске тек након што је зграда отворена за јавност од стране колектива ННК, нашла за сходно да објекат обележи таблама на којима је истакнуто да је објекат у власништву Војске Србије, што члановима колектива није било познато, због нејасно дефинисаног власништва наведеног у катастру. Малтретирање грађана ескалирало је у среду ујутру, када је двадесетак припадника војске у пуној опреми и без судског налога насилно избацило затечене људе. У наставку дана репресија се проширила на грађане читавог краја када је на неколико часова заведено ванредно стање током кога су, према сведочењима више људи, интервентна и војна полиција заустављале и легитимисале пролазнике и становнике Доњег Дорћола. Исте вечери, војска је бранила празну зграду од грађана спонтано окупљених испред капије друштвеног центра.
Због кардиналног немара, неспособности и бахатости показаних у годинама за нама, као и репресивног односа војске према грађанима, сматрамо да су Министарство одбране и војска Србије изгубили легитимитет да у целости и без суделовања грађана одређује судбину уништене зграде, а њени високи представници требало би да преузму одговорност због нечасног и несавесног располагања државним и јавним ресурсима, који би требало да служе читавој заједници.
Борбу за овај простор, као и друге просторе према којима је показан исти однос, наставићемо да водимо на правне и друге начине.
Друштвени центар ННК

Нема коментара:

Постави коментар